Nezaposlenost kao društvena pojava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fabus – menadžment
UVOD
Bez obzira koju pojavu posmatrali,ona nema samo
jednu stranu,t.j. samo jedan pristup. Tako isto nezaposlenost. Pored ekonomije,
nezaposlenošću se bave i druge nauke,između ostalog i sociologija.
Potrebno je na početku objasniti sam pojam
nezaposlenost, sa stanovišta ekonomije, a potom ga dalje analizirati.
ANALIZA NEZAPOSLENOSTI
Prema definiciji nezaposlenosti Međunarodne
organizacije rada (MOR) nezaposleni su oni pojedinci koji nemaju posao, koji su
tokom prošlog meseca pokušali da pronađu posao i koji mogu u roku od dve
nedelje da stupe na novo radno mesto. Smatra se da se ovom kriterijumu moraju
dodati jos dva: zaposleni čije je radno vreme skraćeno a želeli bi puno radno
vreme i “obeshrabreni” radnici koji ne mogu da nađu posao i zbog toga odustaju
od daljeg traganja za istim a želeli bi da budu u radnom odnosu. Kategorija
nezaposlenih se može posmatrati i kao lica koja traže posao iz čega proizilazi
da se stopa nezaposlenosti može predstaviti kao odnos lica koje traže posao i
radne snage (koju čini zbir zaposlenih i nezaposlenih). U obračun stope
nezaposlenosti ulaze samo lica koja su zaposlena i lica koja žele posao,
tražila su ga, ali nisu našla odgovarajući posao. U strukturi nezaposlenih
najviše dominiraju mlada lica (tinejdzeri od 16-19 godina), zatim žene u
podređenom položaju u odnosu na muškarce. Društva čije je stanovništvo
mešovito, kao sto je američko, iskazuju visok stepen nezaposlenosti afro-amerikanaca,
kao i hispano-amerikanaca. Lica sa nedovoljnom obrazovnom stručnom spremom u
poređenju sa licima koja imaju univerzitetske diplome takođe teže nalaze posao.
Za ljude koji su navikli na stalan radni odnos,
gubitak posla moze biti izuzetno nagativno iskustvo. Gubitak prihoda je
posledica koju sigurno očekuju pojedinci nakon izgubljenog radnog mesta.
Nezaposleni imaju mogućnost da prime odgovarajuću nadoknadu od strane države
nakon gubitka posla, a veličina nadoknade svakako nije ista u svim zemljama.
Nezaposleni mogu upasti u velike teškoće ukoliko se nadoknade isplaćuju samo
kratkotrajno, što je primer u SAD. Nezaposleni često teško prihvataju gubitak
posla i prilagođavanje svom novom statusu. Svaki pojedinac na različit način
doživljava nastalu promenu, ali se u većini slučajeva doživljava neka vrsta
šoka i pad u depresiju. Nezaposleni ne znaju kakva ih budućnost čeka ali se
ipak oslanjaju na mogućnost da će se ponovo zaposliti.
NEZAPOSLENOST
Ekonomije koje funkcionišu u dugom roku sa
visokim stopama nezaposlenosti rasipaju svoje prirodne resure. Tokom prošlog
veka stope nezaposlenosti su bile različite. U zapadnim zemljama tokom
tridesetih godina nezaposlenost dostiže vrhunac, posebno u Velikoj Britaniji
gde je 20 posto radne snage ostalo bez posla. Kejnzovo stanovište je bilo da se
nezaposlenost javlja kao posledica smanjenja kupovne moći, tako da se ne
stimuliše proizvodnja i smanjuje se potreba za radnom snagom. Smatralo se da
postoji mogućnost da će se visoka stopa nezaposlenosti smanjiti ukoliko država
interveniše i poveća nivo tražnje u privredi. Došlo bi do otvaranja novih
radnih mesta i poboljšanja stanja u društvu. Gotovo u svim zapadnim zemljama
država se potpuno posvećuje punoj zaposlenosti. Do 1970. godine, takva državna politika je bila
uspešna i usledio je ekonomski rast. U periodu između 1970. i 1980. godine
mnogi napuštaju kejnzijanizam kao način regulisanja privedne aktivnosti. Visok
nivo nezaposlenosti može da ugrozi snagu zajednice i društvene veze. Podatak iz
jedne sociološke studije iz 1930. godine govori da su istraživači primetili u
Marijentalu, gradiću u Austriji, da su se ljudi koji su ostali bez posla manje
bavili društvenim aktivnostima, slabije su se međusobno družili i gradsku
biblioteku manje posećivali. Odnosi u zajednici su se potpuno promenili zbog
dugoročne nezaposlenosti, primećuje Mari Jahota, zajedno sa saradnicima.
Gubitak posla različito prihvataju pripadnici različitih grupa.
---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]
maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!